Цране Хистори

Године 10. пре нове ере, древни римски архитекта Витрувије је описао машину за подизање у свом архитектонском приручнику. Ова врста машина има јарбол са котуром на врху стуба. Положај јарбола је фиксиран помоћу ужета, а витло се користи за повлачење кабла који пролази кроз ременицу за подизање тешког предмета. Неке машине са прекомерном тежином могу да користе два јарбола да формирају облик рибље кости како би померили подигнути предмет бочно, али домет је веома мали и операција је веома тешка.
Тек у 15. веку Италија је измислила кран са краком да реши овај проблем. Ова врста дизалице има нагнуту конзолну руку са ременицом на врху руке, која се може и подизати и окретати. Али све до 18. века, све врсте машина за дизање које су користили људи покретале су се људском или животињском снагом, и биле су веома ограничене у погледу капацитета дизања, обима употребе и радне ефикасности.
Средином до касног 18. века, након што је британски Ват унапредио и изумео парну машину, она је обезбедила услове за снагу за машине за подизање. Године 1805. инжењер из Глена Лени направио је прве парне дизалице за лондонска бродоградилишта. Британски Армстронг је 1846. године претворио парну дизалицу у бродоградилишту Невцастле у хидрауличну дизалицу.
Почетком 20. века, торањски кранови су почели да се користе у Европи.
Дизалица углавном укључује механизам за подизање, радни механизам, механизам за луффинг, механизам за окретање и металну структуру. Механизам за подизање је основни радни механизам дизалице. Углавном се састоји од система вешања и витла, а неки користе и хидраулички систем за подизање и спуштање тешких предмета. Радни механизам се користи за транспорт тешких предмета уздужно и хоризонтално или подешавање радног положаја дизалице. Обично се састоји од мотора, редуктора, кочнице и точка. Механизам за луффинг је опремљен само на крановима типа дизалице. Амплитуда се смањује када се крак подигне и повећава када се спусти. Дели се на два типа: балансирано луффинг и неуравнотежено луффинг. Окретни механизам се користи за ротацију стреле и састоји се од погонског уређаја и уређаја за подршку за окретање. Метална конструкција је скелет дизалице. Главни носиви делови као што су мостови, гране и портали могу бити кутијасте структуре, решеткасте структуре или мрежне структуре, а неки могу користити обликовани челик као носеће греде.